Легат Петра Лубарде

Иличићева 1, 11040 Београд

Радно време:

  • Уторак - Недеља: 10:00 - 17:00
  • Понедељак: затворено за посетиоце

Галерија Куће легата

Кнеза Михаила 46, 11000 Београд

Радно време:

  • Уторак - Недеља: 12:00 - 20:00
  • Понедељак: затворено за посетиоце

Галерија Петра Добровића

Краља Петра 36, IV спрат, 11000 Београд

Радно време:

  • Уторак - Субота: 11:00 - 18:00
  • Понедељак: затворено за посетиоце

10. април, 2025

ВЛАДИМИР ДУЊИЋ – Обрнута Ретроспектива

10. април, 2025

ВЛАДИМИР ДУЊИЋ – Обрнута Ретроспектива

Свечано отварање изложбе: 10. април 2025, 19 часова
Галерија Куће легата
Кнеза Михаила 46

Обрнута ретроспектива

“1846 године Едгар Алан По подстакнут Дикенсовом белешком о томе да је Годвин писао роман од краја ка почетку ствара свој епохални есеј Филозофија композиције у ком брилијантно разлаже поступак настанка чувене поеме Гавран од почетка до краја. ,,Савршено је јасно да сваки заплет, који заслужује то име, мора бити темељно и марљиво разрађен до свог расплета пре но што се уопште латимо пера. Једино ако стално имамо пред очима расплет, моћи ћемо да пружимо делу онај њему неопходно потребни изглед доследности, или узрочне повезаности, тиме што ц́емо уц̌инити да сви догађаји, а нарочито целокупан начин обраде, буду усмерени на развијање основне замисли.”

1975 године у еуфорији нових уметничких пракси у Студентском културном центру Миленко Пајић смишља рад Перспектива. Као сви млади људи нема времена и стрпљења да чека старост и остварен опус да би реализовао Ретроспективу већ попут младих Француза из 68. клиц̌е:” будимо реални тражимо немогуће”. Рад је замишљен као низ великих панела поређаних на зидовима галерије у правилном низу на којима су исписане године 1975, 1976, 1977… и тако све до године у коју је пројектовао Ретоспективу.

2016 године, после 35 година рада, осећам да је време за свођење рачуна и за ретроспективу. Време безбрижног лутања вртом са стазама које се рачвају” је прошло…. Дефинишем пет стаза односно пет тема, пет циклуса који се укрштају, из другачијих углова сагледавају исту ликовну проблематику. Одједном тих пет стаза се расплићу, исправљају и усмеравају у једну тачку, попут линија перспективе. На хоризонту се указује једна изложба састављена од пет засебних целина. Свих пет целина , тек тад уоц̌авам, проблематизују исте елементе: нулту површину слике, илузионистиц̌ки простор унутар слике и простор гледаоца испред платна, однос према формату и утисак гледаоца да је истовремено посматран и онај који посматра. Имајући пред оц̌има крајњи циљ, анализирам од краја ка почетку, шта је све још потребно насликати, заокружити поједине циклусе, попунити празнине и на нов начин ре-креирати све оно што је до тада креирано. Тада одлучујем да насликам нове слике, користећи неке већ разрађене мотиве, све време уважавајући утисак целине, за једну будућу ретроспективу, за Обрнуту ретроспективу”.

Актуелна поставка је замишљена као пет самосталних, одвојених целина које ретроспективно заокружују теме којима се у свом раду бавим и које се поклапају са простором Галерије легата и њених пет соба. Свака тема захтева посебну и различиту поставку и строг избор радова због величине соба галерије. Те теме – циклуси се преплићу и из другачијих углова сагледавају исту ликовну проблематику. Тих пет циклуса су заправо мојих пет дијалога:

Велови“ су расправа о сликарству као медију, преиспитивање елемената од којих је сачињена свака слика: бојена површина слике, илузионистиц̌ки простор унутар слике и сварни простор испред слике у коме стоји посматрач. То је истовремено дијалог са историјом уметности.

Прокрустов музеј“ је расправа са мрачним светом у коме живимо, један сасвим лични и произвољни поглед на имагинарни Архив у коме су каталогизовани трагови човекових подвига и понора.Сваки објекат је целина за себе и има сопствену логику а истовремено је део јединственог концепта музеја.

Вртоглавица“ је дијалог са посматрачем слике. Посматрач је уведен у поље слике као активни учесник, местом са кога посматра призор. Птичија перспектива обрће слику са зида галерије и у гледаоцу изазива неугодан осећај лебдења, измицања тла испод ногу, што је увек први услов промене начина гледања и први корак ка спознаји. Он је такође мој дијалог са самим собом.

Циклус Девет живота“ је покушај повратка животиња у свет савремене уметности из које су неправедно протеране. То је дијалог са светом животиња односно дијалог са Другачијим.

Доње небо“ је оглед о меланхолији”-  Владимир Дуњић, сликар