VLADIMIR DUNJIĆ – Obrnuta Retrospektiva

10. april, 2025

VLADIMIR DUNJIĆ – Obrnuta Retrospektiva

Svečano otvaranje izložbe: 10. april 2025, 19 časova
Galerija Kuće legata
Kneza Mihaila 46

Obrnuta retrospektiva

“1846 godine Edgar Alan Po podstaknut Dikensovom beleškom o tome da je Godvin pisao roman od kraja ka početku stvara svoj epohalni esej Filozofija kompozicije u kom brilijantno razlaže postupak nastanka čuvene poeme Gavran od početka do kraja. ,,Savršeno je jasno da svaki zaplet, koji zaslužuje to ime, mora biti temeljno i marljivo razrađen do svog raspleta pre no što se uopšte latimo pera. Jedino ako stalno imamo pred očima rasplet, moći ćemo da pružimo delu onaj njemu neophodno potrebni izgled doslednosti, ili uzročne povezanosti, time što ćemo učiniti da svi događaji, a naročito celokupan način obrade, budu usmereni na razvijanje osnovne zamisli.”

1975 godine u euforiji novih umetničkih praksi u Studentskom kulturnom centru Milenko Pajić smišlja rad Perspektiva. Kao svi mladi ljudi nema vremena i strpljenja da čeka starost i ostvaren opus da bi realizovao Retrospektivu već poput mladih Francuza iz ’68. kliče:” budimo realni tražimo nemoguće”. Rad je zamišljen kao niz velikih panela poređanih na zidovima galerije u pravilnom nizu na kojima su ispisane godine 1975, 1976, 1977… i tako sve do godine u koju je projektovao Retospektivu.

2016 godine, posle 35 godina rada, osećam da je vreme za svođenje računa i za retrospektivu. Vreme bezbrižnog lutanja “vrtom sa stazama koje se račvaju” je prošlo…. Definišem pet staza odnosno pet tema, pet ciklusa koji se ukrštaju, iz drugačijih uglova sagledavaju istu likovnu problematiku. Odjednom tih pet staza se raspliću, ispravljaju i usmeravaju u jednu tačku, poput linija perspektive. Na horizontu se ukazuje jedna izložba sastavljena od pet zasebnih celina. Svih pet celina , tek tad uočavam, problematizuju iste elemente: nultu površinu slike, iluzionistički prostor unutar slike i prostor gledaoca ispred platna, odnos prema formatu i utisak gledaoca da je istovremeno posmatran i onaj koji posmatra. Imajući pred očima krajnji cilj, analiziram od kraja ka početku, šta je sve još potrebno naslikati, zaokružiti pojedine cikluse, popuniti praznine i na nov način re-kreirati sve ono što je do tada kreirano. Tada odlučujem da naslikam nove slike, koristeći neke već razrađene motive, sve vreme uvažavajući utisak celine, za jednu buduću retrospektivu, za “Obrnutu retrospektivu”.

Aktuelna postavka je zamišljena kao pet samostalnih, odvojenih celina koje retrospektivno zaokružuju teme kojima se u svom radu bavim i koje se poklapaju sa prostorom Galerije legata i njenih pet soba. Svaka tema zahteva posebnu i različitu postavku i strog izbor radova zbog veličine soba galerije. Te teme – ciklusi se prepliću i iz drugačijih uglova sagledavaju istu likovnu problematiku. Tih pet ciklusa su zapravo mojih pet dijaloga:

“Velovi“ su rasprava o slikarstvu kao mediju, preispitivanje elemenata od kojih je sačinjena svaka slika: bojena površina slike, iluzionistički prostor unutar slike i svarni prostor ispred slike u kome stoji posmatrač. To je istovremeno dijalog sa istorijom umetnosti.

“Prokrustov muzej“ je rasprava sa mračnim svetom u kome živimo, jedan sasvim lični i proizvoljni pogled na imaginarni Arhiv u kome su katalogizovani tragovi čovekovih podviga i ponora.Svaki objekat je celina za sebe i ima sopstvenu logiku a istovremeno je deo jedinstvenog koncepta muzeja.

“Vrtoglavica“ je dijalog sa posmatračem slike. Posmatrač je uveden u polje slike kao aktivni učesnik, mestom sa koga posmatra prizor. Ptičija perspektiva obrće sliku sa zida galerije i u gledaocu izaziva neugodan osećaj lebdenja, izmicanja tla ispod nogu, što je uvek prvi uslov promene načina gledanja i prvi korak ka spoznaji. On je takođe moj dijalog sa samim sobom.

Ciklus “Devet života“ je pokušaj povratka životinja u svet savremene umetnosti iz koje su nepravedno proterane. To je dijalog sa svetom životinja odnosno dijalog sa Drugačijim.

“Donje nebo“ je ogled o melanholiji”- Vladimir Dunjić, slikar