Средином осамдесетих предано креира циклусе Оранице и Крошње, упоредо са „црним цртежима“ у оловци, који представљају далеке одразе имагинарних визура валовито избразданог земљишта након орања или суптилне призвуке крошњи. Црни графити су осмишљени као варијација својевремених монохрома, својеврсне „црне слике“, где се уметница предаје процесу негирања боје и креирању  цртежа наглашених фактура и  засићених  површина,  графитом или тушем. Најфреквентније употребљава графитну оловку, у којој је примарно дојмљив метализирани, пепељасто сиви фон, у оквиру којег се могу ухватити и одсјаји других боја приликом преламања светла. У интринзичним, дубинским трагањима црних површина, уметница се аналитички опредељује за  збијене, испреплетене линије, инсинуирајући притом не само на ефекте полазишних основа, већ и исходишних расветљења.
У њима се види деликатна игра светлости и сенке, алтернација белих и сивих површина, или засићеност цртежа сивим пигментом графита у оквиру којег се истичу минуциозни, често репетативни потези креирајући пуноћу и богатство фактуре.
Милена ЈНК је током деведесетих била један од иницијалних креатора „амбијенталних целина“ које су биле потакнуте њеним развијеним смислом за сценографију. Остварила је иновативне доприносе у домену костимографије, луткарства, позоришног дизајна. Својим имагинативним костимима, сценографијама и луткама пружила је особене обрисе  сценској илузији, указавши на тананост линије између ликовног и позоришног стваралаштва.
Последње две деценије њеног стваралаштва, од почетка па до друге деценије XXИ века, осетно је залажење у сликарство интензивних боја, чији су мотиви базирани на свету флоре, цветница, а доцније и лиснатих биљака и тропског растиња присутних у циклусима Цветање, Тропи и Сутон.
Сликарство, заједно са цртежом као равноправном дисциплином кроз коју често артикулише своје замисли, за Милену ЈНК спада у стваралачку категорију у којој је она извојевала  право на сопствени ликовни израз, као уметнице која је упоредно дејствовала у сферама  сценографије, костимографије и ликовне уметности.
Изложба представља једну врсту омажа уметници која је несебично даривала за живота, али такође има за циљ да приближи њено дело млађој публици, а старијој да омогући да се поново сусретну са њеним разиграним, вибрантним светом људи, животиња  и природе.  Посетиоци ће, такође, имати прилику да погледају документарну емисију „Пред белином“  у виду интервјуа са уметницом, у продукцији ТВ Београд из 1997. године.
Аутори изложбе: кустоски тим Куће легата

Милена Јефтић Ничева Костић је добитница признања и награда међу којима се истичу Откупна награда Музеја савремене уметности, Октобарски салон, Београд (1982); Велика награда Србије, УЛУПУДС, додељује Министарство за културу Србије (1992); Награда за цртеж, ИВ Бијенале цртежа и мале пластике, Београд (1999) и Награда Октобарског салона, Београд (1999). Награду за животно дело добила је од УЛУПУДУС-а (2008). Добитница је и националног признања за допринос култури. Излагала је на бројним самосталним и групним изложбама на просторима бивших југословенских република, као и у свету.
Читав свој радни век пасионирано је радила у позориштима широм Србије, пре свега у матичном „Душко Радовић“. Као аутор сцене или костима, сарађивала је са реномираним редитељима – Србољубом Станковићем, Арсенијем Јовановићем, Видом Огњеновић, Миром Ерцег, Егоном Савином, Иваном Вујић, Стеваном Бодрожом, Тањом Мандић Ригонат и другима.

Радови Милене ЈНК налазе се у бројним колекцијама како у земљи тако и у иностранству. Између осталог и у колекцијама Народног музеја Србије у Београду, Музеја савремене уметности у Београду, Музеја града Београда, Кући легата, Музеја примењене уметности у Београду,  Музеја позоришне уметности Србије, Музеја Зептер, Музеја савремене уметности Војводине и Галерије Матице српске у Новом Саду, Музеја савремене уметности у Јеревану, Бењамин Духл Аудиторијума у Тел Авиву, Градске куће у Солентуни, Музеја пастела у Сен Кентену, Силпаком универзитета у Бангкоку, компаније Wиенер Стäдтисцхе и другим.

Своје легате за живота је поверила Галерији Матице српске и Кући легата, којој је поклонила и стан-атеље, у којем је живела и стварала.
Преминула је 25. маја 2021. године у Београду.