СВЕТЛАНА ЈОВАНОВИЋ – Вибрантност материје

06. март, 2025

СВЕТЛАНА ЈОВАНОВИЋ – Вибрантност материје

Свечано отварање изложбе: 6. март 2025, 19 часова
Галерија Куће легата
Кнеза Михаила 46

„Ликовна дела Светлане Јовановић су места згуснутог колоритног графизма. У траговима потеза оштрина те осетљивости понире у структуре природе. Још од раних експресија модерне уметности проноси се слобода свести ствараоца: изражајност рукописа одаје авантуре чулних и сензитивних прилазака. Дочарава се рефлекс покретљивости осматране природе. Површине њених израза, и то у свим циклусима, у широком потезу проносе и брижљиву минуциозност. Унесене су честице угљена, И кроз стапање пигмената и звонке колоризме снага вишедеценијског трагања. Сликовитост је настајала постепено, на интуитивно сазнајној путањи. омпозиције немају илустративну димензију преношења мотива нити носе подражавајућу једнозначност одабраног слога боје, увећања и распона. Флуидност граница персонификовања чине по свој прилици хтења ка фасцинацији природом и преобликовању посредних повода. Уосталом, границе су сад у трећој деценији све немирнијег 21. века и део унутарњег ескапизма и потребе за оправдањима дијалога са спољним и унутарњим избором. Преданост отвара лепоту саме израде, те се у умећу Светлане Јовановић попут сликовних пасажа одвија функција стапања а све у језгру извођачке пулсације рукописа и оптичке равнотеже дела“. – проф. др Никола Шуица, историчар уметности

“Упркос чињеници да се, при разматрању уметничког рада Светлане Јовановић, може уопштено говорити о уједначеном и увек присутном интересовању за природу, начини приказивања њених различитих аспеката се доминантно разликују. Поред измена у погледу уметничког медија, колорита и технике изведбе, примећује се специфичан приступ при представљању одређених елемената природе који се одвија према дихотомији изоловања и умножавања. У појединим примерима јавља се издвојени, јединствени предмет интересовања који их окупира, па је тако у случају серије радова “Инто тхе wатер” мотив воде уједно и једини представљен на сликама, док је у циклусу “Из природе” реч о усамљеном мотиву трава, бусења или апстрактних флоралних и жбунастих скупина . Насупрот томе, серија радова “Травке” бави се умножавањем флоралних облика, најчешће булки, неретко у виду монохроматских цртежа. Са друге стране, циклус слика и цртежа “Урбани пејзажи” нуди различите методе, од издвајања појединачног елемента који није природног порекла, већ људска креација, попут фабричких силоса који наликују на дрвеће, текстуре вагона или структуре пруга – до умножавања мотива и сучељавања урбаног и природног” . – Маја Петровић, историчар уметности