Иванка Вана Прелевић, рођена 1965. године у Подгорици. Дипломирала је 1990. и магистрирала 1995. године на Факултету примењених уметности и дизајна у Београду, на одсеку вајарства. На истом факултету је магистрирала 2006. године на одсеку сценографије. Члан је УЛУЦГ-а. Запослена је у Црногорском народном позоришту као сценограф. Излагала је на више самосталних и групних изложби у земљи и иностранству.

Катарина Швабић, рођена 1975. године у Београду. Основне и магистарске студије сликарства завршила је на Факултету ликовних уметности на Цетињу. Излагала је на више самосталних и групних изложби у земљи и иностранству. Од 2006. до 2019. године радила је као професор на Факултету визуелних умјетности у Подгорици. Добитница је више награда за сликарство и цртеж.

Мерима Ивковић, рођена 1983. године у Мостару. Завршила је студије биологије и хемије на Универзитету „Џемал Биједић“ у Мостару, а на истом Универзитету дипломирала је сликарство. Магистрирала је на Академији ликовних умјетности у Сарајеву 2012. године, одсек Сликарство. Члан је Удружења ликовних умјетника Босне и Херцеговине (УЛУБиХ), L’Académie Européenne des Arts – France (AEAF), Босанскохерцеговачко-америчке академије наука и умјетности у БиХ (BHAAAS), као и Међународног савјета за музеје Босне и Херцеговине (ICOM). Излагала је на више самосталних изложби. У статусу је истакнутог самосталног умјетника Министарства културе и спорта Кантона Сарајево.

Шемса Гавранкапетановић, рођена у Сарајеву 1945. године. Академију ликовних уметности завршила је у Београду 1968. године, у класи професора Недељка Гвозденовића. Последипломске студије завршила је на истој Академији, у класи професора Стојана Ћелића. Излагала је на бројним самосталним и групним изложбама. Добитница је неколико значајних награда за ликовно стваралаштво.

Александра Шарановић, рођена 1966. године у Београду. Дипломирала је на Сликарском одсеку Факултета ликовних уметности у Београду 1988. године. Магистрирала је на истом факултету 1990. године. Излагала је на више групних и самосталних изложби у земљи и иностранству. Ради у звању професора струковних студија на Катедри за ликовне и дигиталне уметности Академије техничких струковних студија „Београд“.

„Било би занимљиво истражити да ли жене у уметности често или чешће посежу за папиром као материјалом, полазиштем: могуће је да он својом деликатношћу, финоћом, форматом, доступношћу, посебно привлачи женску руку у својој „лакоћи постојања“. Но, како то истраживање није рађено, остаје да одређени вид „женског рукописа“ на овом лаганом, нежном материјалу проучимо у случају шест уметница и њихових „тачака додира“. Као када се снежна грудва спусти низ падину, овај пројекат започет у Уметничкој галерији Босне и Херцеговине са четири уметнице се увећава и усложњава — у београдској Кући легата их је шест, а раст је предвиђен и даље, на основу позива и одабира самих учесница. Шест жена, афирмисаних уметница средње генерације, богате излагачке праксе и савременог, иновативног израза, долазе из Црне Горе, Босне и Херцеговине и Србије, а доајенка ликовне сцене, Шемса Гавранкапетановић, позвана је на заједнички захтев.“

— Извод из текста за каталог изложбе, историчарке уметности и музејске саветнице Ане Поповић Бодроже.