Rade Marković – Tragovi u pesku

02. septembar, 2023

Rade Marković – Tragovi u pesku

„Metaforična kritika savremenog kontinuirani je izazov u — četiri decenije dugom — stvaralaštvu beogradskog slikara i vajara Radeta Markovića. Od 90-ih godina naovamo prošao je atipičan umetnički put: od slika — asamblaža, preko drvenih skulptura, do objekata — „sklepatura“, uz uvek angažovan osvrt na društvene devijacije i antiratno opredeljenje.

Završna etapa retrospektive koja je pred vama samo je mali deo njegovog opusa, a objedinjuje različite forme likovnog izražavanja, u četiri kompleksne tematske celine: „Sklepature“, „Predlog enterijera za ministra vojnog“, „Krstovi“ i „Crno-beli svet“.

Lična i kolektivna istorija u skulpturama, koje su tvorevine brojnih predmeta iz svakodnevnog života, a širokog dijapazona recikliranih materijala — harmonika, točkova, šlemova, šešira, glava, žice, drvenih oblika, eksera, kartona i nezamislivih gradivnih spojeva — čine grupu „Sklepature“. Oslobođene konvencionalnog, naizgled nepersonalizovane, glave lutaka u ovoj etapi (sjedinjene s drugim artefaktima) ambivalentno dominiraju jer su u međusobnoj interakciji.

Svečano otvaranje izložbe: 05. septembar 2023, 19 časova
Galerija Kuće legata
Kneza Mihaila 46

Pitanja odgovornosti ljudi koji vode kabinete rata i njihove zaostavštine, sintetizovana su u Markovićevom opominjućem ciklusu „Predlog enterijera za ministra vojnog“. Večni istorijski mizanscen predstavljen je klasičnim ratnim aksesoarima, grupisanim u inovativna svedočanstva umetnikovog razmišljanja. Ta prošlost, naša i njihova, implementirana je u savremeno — kroz motive: štake — simbol preživljavanja, vojničke čizme — znak nevolje i gladnih godina, i modifikovane kofere kao obeležja nesreća i migracija.

Jabuka je znamenje greha, koji u ovom slučaju može biti pre lični no univerzalni simbol. O protoku vremena nam govore satovi — razbijeni, kao i oni bez kazaljki.“

„Krstovi“ čine poseban skup na izložbi. Različito tumačenje ove teme — bilo da su u pitanju stilizovane merdevine, jutane slike ili ekser-objekti — simbolično prikazuje povezivanje i odvajanje, i raznoliku sliku društva.

Fokus na kontrastnim formama i simboličkom, obeležje je etape „Crno-beli svet“, koja, kako joj i naziv kaže, spaja ove dve (ne)boje u suštinskom viđenju predmeta kojima smo okruženi. Šahovska obrok-tabla, gitara s vezanom rukom, natkasna i čizma, „zarobljene“ harmonike i komode, malj i milje… sve je to svet koji i jeste i nije, stvari koje su izgubile svoju primarnu namenu, a kojima je dodeljena drugačija uloga.

Jedan deo postavke posvećen je i slikama, koje je umetnik stvarao na početku svog umetničkog puta. Figure i portreti, svesni svega lošeg što ih okružuje — političkog haosa i socijalne neizvesnosti — prikazani su kroz pročišćene kompozicije, s jasnom porukom i koncepcijom koja je, nažalost, i danas nezastarela.

I samim nazivima dela, Rade Marković govori o angažovanoj umetnosti, jer kroz duhovitost izbija gorčina životnog.

Kuriozitet postavke je i mali umetnički dijalog, u delima trojice autentičnih umetnika s kojima je Marković, tokom godina, izlagao i družio se — Radomira Stančića, Milija Nešića i Dragana Jovićevića Macole.

Moralna obaveza umetnika je da opominje na devijacije u lažnim slikama stvarnosti, pa je i za Radeta Markovića baš svakodnevica ta koja određuje umetnost. On, naizgled rasterećeno, a poentirajući na svoj način — govori o stanju društva u Srbiji, o neizvesnosti i ozbiljnim temama.“
— tekst iz pratećeg kataloga likovnog kritičara Maje Živanović.