23. децембар, 2025
17. јануар, 2023
17. јануар, 2023
Кућа легата упућује позив на отварање изложбе „Преображене имагинације: Три огледа о материји”, која ће бити отворена у уторак, 17. јануара, са почетком у 19 часова, у Галерији Куће легата у улици Кнеза Михаила, број 46. Изложба ће бити отворена до 31. јануара.
Изложба „Преображене имагинације: Три огледа о материји“ представља троје уметника из Београда чије је индивидуално професионално бављење скулптуром прожето заједничким односом према потреби за експериментом са природним, или природним и вештачким материјама, и препознавањем оних њихових карактеристика – генетских кодова, „алгоритамске“ структуре, отпорности мисли и језика материје – које се у различитим условима различито, па и неочекивано манифестују. Та немогућност потпуне контроле над материјом – нека „грешка“, или можда „савршенство“ у финалној производњи на коју, у оба случаја, може утицати непланиран екстерни фактор, или фактор унутар бића материје – један је од главних изазова за ово троје уметника: оно до чега би претпостављена завршница (у свом сировом, имагинарном стању на почетку рада на сваком новом пројекту) требало да доведе, за сваког од њих остаје узбудљиви мамац у зраку, до краја процеса. Приликом сваког новог сусрета са каменом, месингом, гвожђем, теракотом, алуминијумом, или пластичним отпадом – чији су скорији, али и неки старији резултати представљени избором радова на овој изложби – Петар Сибиновић, Магдалена Павловић и Милорад Панић, у овом троструком зимском „огледу“ у Кући легата у Београду, заједно пропитују потенцијале, границе и промене вишезначног имагинарног: путем сопственог и међусобног односа према процесу трансфигурације оне савладиве или несавладиве материје којој је свако од њих највише посвећен, али и према сопственим трансформацијама под утицајем имагинације коју им пркосно, попут бумеранга, назад емитује и она.
У свом експерименталном, готово алхемијском приступу материјалима од којих – трансформацијом нечег застарелог, употребљеног, заборављеног или одбаченог – ствара један нов, коригован, паралелан свет, Петар Сибиновић своју скулпторску праксу види као полигон за игру чији резултати, између осталог, почивају на хемијској преради органских и неорганских сировина: нарочито термопластичног материјала (као што су вештачки полимери) који је изузетно карактеристичан за његов скорији рад. То је бојама испуњен свет необичних – и оку необично привлачних, али и збуњујућих – облика, минијатурних или великих димензија, истовремено фигуративних и апстрактних, аморфних и егзактних, стабилне или не-баш-сасвим-стабилне структуре (посебно када је реч о шареним љуспама млевене пластике, масовно акумулираним у простору или распршеним попут прашине по поду).
Свечано отварање изложбе: 17. јануар 2023, 19 часова
Галерија Куће легата
Кнеза Михаила 46
У свом интегралном приступу скулптури, чија је физичка (оптичка) појавност само једна компонента много комплекснијег и много сензитивнијег саживљавања људског тела са наизглед хладним, безосећајним и немуштим металним објектом, Магдалена Павловић евоцира ту интимност кратким видео-записима којима симулира тренутке медитативног дијалога кроз које пролази, сваки пут изнова, у ватреном тангу – са природом у својим рукама, а препуштена рукама природе: и онда када се ради о витким вертикалним „искрама” дијагонално наслоњеним на зид, или о масивним хоризонталним комадима заустављеним у покрету „таласа” и положеним на под попут ниског споменика, или о облим „еруптивним” траговима вулканске масе преведеним у гвожђе и суспендованим са плафона.
Милорад Панић комбинује природне и вештачке материјале у свом истраживачком и практичном приступу медију скулптуре. Било да је у питању геолошка структура слојева Земљиног покривача као његове базе микро-података о оку невидљивом суживоту природно насталих и миленијумима развијаних облика материје садржане у земљаном праху, соли, седиментним стенама (или, коначно, у њему омиљеним лесним луткама и карбонатним конкрецијама, као у варијацијама на тему „Скупови”), или да је реч о експерименталној серији композитних скулптура насталих комбинацијом полиетилена, алуминијума или неког другог материјала (који плене детаљима у боји, попут жутог овала од воска – геометријског облика заробљеног у аморфној маси насталој из ингота грешком индустријске производње), или се пак ради о слојевитој алуминијумској „Пангеи“ под углом од деведесет степени – у сваком случају присутна је тензија између чврстог и порозног, аморфног и конкретног, облог и правоугаоног, круга и квадрата: континуирана дијалектичка динамика којом његов рад залази у суштинске пориве „имагинације материје“.
Марко Стаменковић
***
Магдалена Павловић (Београд 1989). Завршила је мастер академске студије Факултета ликовних уметности у Београду, одсек вајарство, у класи професора Душана Петровића. 2019. докторирала је на Факултету ликовних уметности у Београду. Од 2017. ради као доцент, а од 2022. године ради у звању ванредног професора на Катедри за вајарство Академије уметности у Новом Саду.
Члан је УЛУС-а, као и СУЛУВ-А. Учесница је симпзијума, пројеката, групних изложби и едукативних програмима. Излагала је у Србији, Црној Гори, Бугарској, Чешкој, Мађарској, Словенији, Словачкој и Босни и Херцеговини. Добитница је награде СО Савски венац за скулптуру у материјалу 2012, 2013. и 2014. године.
Њене скулптуре су део приватних колекција као и колекција институција од значаја.
Милорад Панић (Београд 1980.). Дипломирао 2009. године на Факултету ликовних уметности у Београду, вајарски одсек, у класи професора Николе Вукосављевића. Од 2015. ради као уметнички сарадник у центру за развој уметничког ливења и на предмету вајарске технологије на Факултету ликовних уметности, док 2020. године добија статус вишег стручног сарадника.
Члан је УЛУС-а од 2010. године. У статусу самосталног уметника био је од 2011-2015.године.
Самостално је излагао десет пута, а у више наврата је наградјиван у области скулптуре.
Учествовао је на бројним уметничким пројектима, ликовним колонијама, симпозијумима скулптуре и групним изложбама. Његови радови су део приватних и јавних колекција, док је у јавном простору постављен већи број његових скулптура.
Петар Сибиновић (Ваљево,1986.)
Дипломирао је на Факултету ликовних уметности у Београду, вајарски одсек, у класи професора Вељка Лалића 2010.године. Докторирао је 2018. на истом факултету, ментор др ум. Радош Антонијевић.
Члан је УЛУС-а од 2015, Уметничког удружења Димензија од 2016. и удружења „Фуннел“ из Букурешта од 2017. године. Године 2019. добија статус самосталног уметника.
Од 2008. до сада добио је више награда за скулптуру, цртеж и слику.
Самостално излаже од 2010.године и до сада је имао двадесет самосталних представљања.
У јавном простору је изведено неколико његових скулпторских дела. Радови му се налазе у бројним државним и приватним колекцијама у земљи и иностранству. Учесник је бројних интернационалних симпозијума,уметничких радионица и колонија и групних изложби. Аутор је, коаутор или учесник на бројним уметничким пројектима.