Наредни део радова Милијане Јовановић је оплемењен другим и другачијим садржајима. Домен интересовања се проширио на мање знану технику, коју је применила, на пастел. Дела су тиме претрпела  видну промену. У њима су уприличене разуђене површине, додуше уједначеног бојеног сагласја. Имајући у виду да пастел не познаје повишене колористичке испусте, у дотичним радовима је све усаглашено и сведено на осетљива, махом суптилна бојена гибања, наглашена појединим, каткад издвојеним, слободно успостављеним линеарним кретњама. Оне се утапају у општу структуру сликане представе, шта више, са њима чине компактну датост, која се уздиже на раван сложеног визуелног прожимања.

Ти помаци се јасно ишчитавају у новијим делима. Запажају се у тематском, још више, у ликовном погледу што је допринело да у том складу ближе профилише контекст слике. Њено запажање се и надаље ослања на  познатљивим ознакама, додуше са нешто измењеним одличјима, која немају експлицитан проседе у односу на податке из природе. То потврђује да се начин посматрања знатно променио спрам  предметне стварности и њеног материјалног оваплоћења.

У односу на ранија дела, знатно је смањен наратив и непосредан  опис спољних опажаја. Изостали су детаљи, што значи да су фактографска обележја измештена. Пренета су у други план, јер су  новом аспекту слике постала сметња. Постала су сувишна и  нецилисходна. Тај феномен је надомештен ликовним контекстом, што значи да је пажња упућена примарним вредностима, које су увек биле у фокусу њених настојања. Перманентно их је следила и неговала.

Потоње радове одликује уравнотежена композициона схема. Прате их складна ритмичка пулсирања, прожета осетљивим, крајње истанчаним бојеним ткањем. Уочава се да њене слике настају дугим процесом тражења и грађења могуће, идеализоване представе света у коме није реч о физичкој истини, затеченом или уоченом тренутку, већ симболичном обличју које залази у поље флуидне конотације. Материјални проседе којим Милијана влада, смислено је претворен у заокружену, рецентну, ликовним језиком оваплоћену, духовну поенту.

Наглашена поетска визија, која се може сматрати   императивом њеног стваралачког уверења,  потом   особита звуковност бојених вибрација, упућују на крајњу посвећеност и опсег прегнућа, којим је пажња уметнице усмерена ка успостављању компактне пластичне антиципације. То су биле, и остале основне одреднице  ликовног говора Милијане Јовановић, о чему  сведоче  показана дела, која одају обележје аутономног, целисходно уобличеног израза.” – Здравко Вучинић, историчар уметности

Изложба ће бити отворена до 2. августа