Mimine teme su suštinske i bezvremene, tiču se prirode, tela, prolaznosti, rituala, izvorišta i odredišta. Koristila je organske materijale: zemlju, brašno, šećer, ulje, kosu, perje i slično, kao i pažljivo birane i sakupljane predmete iz prirode ili predmete sa emotivnom/ličnom istorijom, od kojih su verovatno najinteresantnije očne proteze koje je pravio njen otac.

Poveznice između Mimine poetike i aboridžinske kulture i estetike su vidljive od samih Miminih umetničkih početaka, mnogo pre nego što će svoj život i rad preseliti u Sidnej.

U Miminom radu lično i proživljeno se snažno osećaju i to je posebno obeležilo poslednjih nekoliko godina njenog rada, otkako je obolela od raka. Veliki broj radova na papiru i slika malog formata ističe temu „portala“ u prvi plan: suočavanje sa blizinom smrti, posthumno/onostrano, vrednost i smisao života i borba za život, a u digitalnom formatu dominantan je odnos prema telu, njegovim ograničenjima, promenama, lepoti i prihvatanju sebe.

Mima je ostavila dubok i neizbrisiv trag na beogradskoj umetničkoj sceni devedesetih i dvehiljaditih godina i ova izložba tome svedoči: nastala je udruženim radom i solidarnošću Miminih kolega i poštovalaca.

Proces prikupljanja i sistematizacije građe, selekciju radova, kao i produkciju i koordinaciju projekta potpisuju Vesna Vesić, Dragana Marković i Ivana Smiljanić.

Retrospektiva Mime Orlović je realizovana uz podršku Kuće legata i uz nesebičnu pomoć pojedinaca i kolega, a produkcija je omogućena donacijama građana i građanki, prikupljenih putem javnog poziva.

Izložba traje do 9. maja 2024