Свечано отварање изложбе: 10. август 2023, 19 часова
Галерија Куће легата
Кнеза Михаила 46

Вајар Ђорђе Аралица веома је добро познат београдској публици. Његова скулпторска дела углавном илуструју две основне уметникове преокупације, тј. макросферу архитектуре и монументалног, која се појављује као шири оквир за његов особени дискурс – микросферу објективне свакодневнице оваплоћене у интерпретацијама ефермерних предмета из људског окружења. Тема града и градског живота присутна је у његовом делу од самих почетака излагања у Београду. У неку руку, ова изложба представља наставак Араличиног опуса представљеног на изложбама City Luggage и Urbanscapes – Blok. Као и тада, Аралица се представља минималистичким скулптурама јасних геометријских форми, које носе изразити архитектонски квалитет и ауторов нарочити осећај за монументално. У складу са својим интересовањем за мултидимензионалне просторне квалитете скулптуре, рефлексивна површина скулптура уводи трансформативну компоненту светлости, која скулптурама додаје нову иреалну – илузорну – перцептивну компоненту.

Слике бањалучке уметнице Жељке Паић, дипломираног архитекте и академског сликара, такође имају архитектуру и урбани пејзаж као свој лајтмотив. Њен опус укључује дела на којима се ведуте модерних градова третирају као апстраховане форме и униформни геометризовани мотиви. На први поглед нерепрезентативне, њене композиције се у оку посматрача претварају у контемплативне призоре удаљених градова, бескрајних колонета, низове портала, или у поглед на небо где перспектива разрешава просторну загонетку и уводи хуману размеру као карактеристичну компоненту урбаног пејзажа. Паић нам представља и своје новије слике које су даљи третман теме илузије. Направљене и уоквирене као насумице изабрани фрагменти слике, оне изнова негирају интегритет сликане површине. Слике цуре из платна, или некаквом силом пробијају његов оквир, не придржавајући се очекиваном форматирању сликане површине. Док се око навикава на превару, посматрач у њеним наизглед апстрактним мотивима, са чуђењем открива архитектуру и простор. Favourite Illusions се на први поглед везују за уметност оп арта, али оне у ствари представљају модерну и проширену, или у неку руку, инвертовану верзију класичног trompe l’oeil, где се простор маскира, а не форсира, да би око, кад га коначно перципира, било увучено у динамичку игру алтернације оптичких и перспективних илузија.

Пред нама је изложба два уметника, чија сарадња није ексклузивно вођена наративним оквиром. The Image of the City је свакако њихов одговор на виђење урбаног простора, као и јединке у интензивном и динамичном, али неконтинуалном и фрагментованом свету чулне илузије. Међутим, овом изложбом, Паић и Аралица показују да је њихов поглед на уметност компатибилан у погледу истраживачког односа према репрезентацији простора и предметног. Њихова уметност као да егзистира у лиминалној области између апстрактног и репрезентативног, у зони амалгамисања концепата опречних схватања уметности. Ова два уметника тако се профилишу као заговорници „треће праксе“, како је такав уметнички став дефинисао Ђорђе Кадијевић, тј. пропоненти „синтезичког интегралистичког мишљења у постављању позиције предмета у уметности, аналогном сажимању његове појавне форме и унутарњег смисла“.