„Живимо у времену одређеном префиксом „пост“ – добу постиндустрије, постисторије, постдемократије, постмедија, постистине. Да ли још увек живимо и у ери постмодернизма? Префикс „пост“ означава нешто што је уследило после, не дефинишући суштину промене, већ њену различитост у односу на пређашње, превазиђено стање; указује и на могућност да је све што се дешава у том „после“ има тенденцију да остане за стално јер не постоји пост-после. Појмови који почињу префиксом „пост“ су крајње неодређени јер реч испред које префикс стоји дефинише искључиво оно што је већ прошло и после чега је уследила садашњост, а њу појам не објашњава.

Да ли је уметност још увек постмодерна? Уколико под постмодерном мислимо искључиво на уметничке токове из периода од пре четрдесет година (’80 и ’90), онда засигурно можемо рећи да није. Ипак, уметничка критика тежи да утемељи уметничке праксе у место и време у којима настају, те се из тог угла може промислити да уметност можда јесте још увек постмодерна, јер време у коме живимо и стварамо и даље има скоро све битне карактеристике постмодерне, што поготово данас, кад је све умрежено, повезано и међусобно зависно, утиче и на савремене уметничке праксе. Питање постмодернизма у данашњој уметности се понаша као Шредингерова мачка (истовремено постоји и не постоји). Основни проблем лежи у дефиницији постмодерне уметности, односно у начину на који интерпретирамо постмодернизам. Фредрик Џејмсон дефинише постмодернизам не као стил, већ као доминантну културу која обухвата широк опсег различитих, а истовремених, појава и карактеристика. У том смислу и даље можемо говорити о тези да савремена уметност још увек показује карактеристике постмодернизма: формални и концептуални плурализам, флуидан идентитет, радове отворене за различита ишчитавања и тумачења, рушење хијерархија, излазак из музеја и галерија у јавни простор и покушај доминације културних (креативних) индустрија.“