Ljubica Sokić

U Beogradu je 08. januara 2009. g. preminula velika srpska i jugoslovenska slikarka Ljubica-Cuca Sokić. S obzirom da je bila jedan od tvoraca ideje Kuće legata, ovoj ustanovi i gradu Beogradu ostavila je svoj legat koji se sastoji od 27 reprezentativnih dela nastalih između 1965-1985.

Slikarstvo Ljubice Cuce Sokić je u ranijem periodu intimističko a kasnije se razvijalo ka umerenoj apstrakciji, iako se ono zapravo opire svrstavanju u norme koje nude termini. Crtanje je učila kod Zore Petrović, a slikanju su je učili Beta Vukanović, Ljuba Ivanović, Ivan Radović.

Motivi su ostali u domenu mrtve prirode, pejzaža, ređe figuralne kompozicije. Traganje je bilo okrenuto uspostavljanju ravnoteže između pojavnog i likovnog uz pomoć analize pune koncentracije sa senzibilitetom taktilnog i suptilnog. Ona je uspostavila bliskost sa predmetima ili prostorom koji ju je okruživao. Posedovala je dar prodiranja u suštinu predmeta. Nju nije zanimao ukras već samo biće, ideja koja se nalazi iza predmeta, figure, portreta, pejzaža, kompozicije. Kao da je težila da preskoči granicu prolaznog.

Kolorit nikad prenaglašen, a vrlo često i prigušen ostavlja utisak iskrenosti i jednostavnosti pune poštovanja. I zato njene slike jesu čudnovato vanvremenske ali i tople, bliske. Njen se izraz vremenom pročišćavao i okretao se geometrizaciji forme.

Boravak u Parizu tridesetih godina 20. veka je ostavio znatan trag I pomogao joj u stvaranju sopstvenog izraza. Volela je Sezana (Cézanne), intimiste Bonara i Vijara, Šardena, Braka, Pikasa, Matisa, Sera (Bonnard, Vuillard, Chardin, Braque, Picasso, Matisse, Seurat). Govorila je: « U Parizu je svaka fleka, nekako, na svom mestu ». Pored slikanja u ulju, radila je i temperu, gvaš, pastel, akvarel, crta – olovkom, perom, sepijom. Takođe je eksperimentisala i sa grafikom i bavila se ilustracijom.

Njeno delo je svakako obeležilio srpsku i jugoslovensku umetnost 20. veka i predstavlja jednu od najznačajnijih umetnica na ovom prostoru.

Izlagala je na mnogobrojnim grupnim i samostalnim izložbama u zemlji i inostranstvu.

Od najznačajnijih samostalnih izložba se ističu:

1939 – Beograd, Umetnički paviljon Cvijeta Zuzorić, Izložba slika, 12-22 februar

1952 – Pariz, Galerie Yugoslave, Ljubica Sokić et Dušan Ristić, Peintures a la Detrempe et Dessins, maj

1973 – Sombor, Salon Likovne jeseni, maj

1989 – Beograd, Galerija Grafički kolektiv, Ilustracije, 3-22 april

1995 – Beograd, Galerija Srpske akademije nauka i umetnosti, Retrospektivna izložba, 26. April – 15.juni

1997 – Beograd, Galerija Haos, Retrospektivna izložba crteža¸maj

Dobila je veliki broj nagrada:

1949 – Beograd, Savezna nagrada za slikarstvo FNRJ

1959 – Beograd, Nagrada za ilustraciju Mlado pokolenje

1960 – Beograd, Nagrada za slikarstvo na I Oktobarskom salonu

1962 – Beograd, Plaketa Zlatno pero Beograda za najbolju ilustraciju u boji 1966 – Beograd, Zlatna paleta ULUS-a, Beograd, Nagrada Neven za ilustraciju

1968 – Ečka, Otkupna nagrada za slikarstvo UK Ečka

1969 – Zagreb, Otkupna nagrada JAZU na II izložbi jugoslavenskog crteža

1972 – Beograd, Sedmojulska nagrada SR Srbije

1975 – Sarajevo, Nagrada za slikarstvo na VI izložbi Saveza udruženja likovnih umetnika Jugoslavije

1978 – Beograd, Oktobarska nagrada grada Beograda

1986 – Beograd, Nagrada ULUS-a na Jesenjoj izložbi

1989 – Gornji Milanovac, Grandprix na I bijenalu jugoslovenske minijaturne umetnosti

1993 – Beograd, Vukova nagrada

1995 – Herceg Novi, Nagrada Zimskog salona

1996 – Beograd, Politikina nagrada iz Fonda Vladislava Ribnikara (za retrospektivnu izložbu u Galeriji SANU 1995.)

2003 – Beograd, Veliko odlikovanje Medalja Beli anđeo, za izuzetne dugogodišnje zasluge i ostvarenja na polju likovne umetnosti

Enterijer, 1965, ulje na platnu, 54x65 cm

Uprošćene forme I, 1969, ulje na platnu, 50x46cm

Kompozicija sa tri plave, 1971, ulje na platnu, 65x63cm

Devojka iz profila, 1973, ulje na platnu, 65x63cm

Portret devojke na plavo-zelenom divanu, 1985, ulje na platnu, 35x27cm