Легат Петра Лубарде

Иличићева 1, 11040 Београд

Радно време:

  • Уторак - Недеља: 10:00 - 17:00
  • Понедељак: затворено за посетиоце

Галерија Куће легата

Кнеза Михаила 46, 11000 Београд

Радно време:

  • Уторак - Недеља: 12:00 - 20:00
  • Понедељак: затворено за посетиоце

Галерија Петра Добровића

Краља Петра 36, IV спрат, 11000 Београд

Радно време:

  • Уторак - Субота: 11:00 - 18:00
  • Понедељак: затворено за посетиоце

24. март, 2024

ЛИКОВНЕ УМЕТНИЦЕ НИША – дела из колекције Галерије савремене ликовне уметности Ниш

24. март, 2024

ЛИКОВНЕ УМЕТНИЦЕ НИША – дела из колекције Галерије савремене ликовне уметности Ниш

Свечано отварање изложбе: 5. март 2024, 19 часова
Галерија Куће легата
Кнеза Михаила 46

“ Жеља и потреба за проучавањем дела ликовних уметница Ниша у фонду Галерије савремене ликовне уметности Ниш подстакнута је значајним јубилејом ‒ 150 година од рођења Надежде Петровић, чувене сликарке, родоначелнице српске модерне, која је основала  Прву југословенску уметничку колонију у селу Сићеву надомак Ниша.

Време у коме су она и њене савременице живеле и положај жена у друштву битно се разликује  од данашњице. Почетак двадесетог века био је период захуктавања борбе за женску еманципацију у свим сегментима живота и друштва, а преко сто година касније, иако не у целом свету, жене имају право гласа, могу да се школују и раде, али је наше друштво као патријархално и даље на путу остваривања једнаких могућности за све.

Личност, стваралаштво и друштвени ангажман Надежде Петровић били су непосредна инспирација за бављење овом темом, уз намеру да се укаже на вредан допринос жена које су се бавиле уметношћу и биле активне учеснице ликовног и културног живота Ниша.

Оснивањем Галерије савремене ликовне уметности 1970. године, Ниш је добио установу која је од самих почетака, поред праћења, популарисања и презентације савременог националног и страног стваралаштва, била посвећена и прикупљању, чувању, проучавању и заштити уметничких дела. Галерија данас баштини у уметничком, естетском и историјском смислу вредан фонд од 1778 експоната сврстаних у пет збирки.

Део Збирке дела ликовних уметника Ниша, која је предмет бављења и проучавања кустоса, до сада заснованих углавном на анализи у темтско-мотивском односно стилско-медијском смислу,    чине радови уметница које живе, раде и стварају у граду на Нишави, или су пореклом или радном биографијом везане за ово поднебље. У фонду Галерије заступљено је стотину дела четрдесет ауторки различитих генерација, стилских опредељења и ликовних пракси, која  представљају значајно културно наслеђе града и Нишлијке мапирају као плодне актерке културног живота своје средине и читаве земље.

Као што је случај у Збирци ликовних уметника Ниша и фонду у целини, тако и међу њиховим делима доминирају графике, слике и цртежи, драгоцени у смислу упознавања рада, праћења стваралаштва, индивидуалног развојног пута и увида у ликовну сцену града. Заступљено је тек неколико скулптура, уз приметно одсуство интересовања за истраживање у области нових медија и фотографије. Колекција је овим експонатима обогаћена највећим делом захваљујући Ликовној колонији Сићево и Графичкој радионици, а известан број су индивидуални поклони или откупи са самосталних и колективних изложби.

 

За ову поставку је одабрано педесет радова насталих у периоду од 1973. до 2021. године. Реч је о делима излаганим појединачно, на самосталним или колективним изложбама, публикованим у каталозима и монографијама, али никада презентованим као целина. Хетерогена у визуелном изразу, приступима и промишљањима, у датом хронолошком оквиру који обухвата период непосредно пре и од оснивања Галерије СЛУ, као матичне установе која прати активност стваралаца града, све до актуелног тренутка, ова дела осликавају кретања у уметности југоисточне Србије, отвореност средине за нове појаве, савремена стремљења и модерне тенденције. Као таква, пружају могућност компарације у локалном и ширем контексту.

Конципирана у циљу сагледавања стваралаштва жена током последњих пет деценија, ова поставка заступљеним наративима, поетикама и приступима осликава разноликост и представља их као активне актерке сцене, које су подстакнуте интензивним дешавањима и променама у визуелној уметности, уз несумњив утицај наслеђа и традиције, остајући доследне свом ликовном стилу и вокабулару, биле отворене за нова сазнања, савремене токове и модерне тенденције. У односу на број мушкараца сликара, графичара, вајара, невелики је број академски образованих уметница које су стварале у овој средини, али узевши у обзир вишеструку улогу жена у друштву и животу уопште, уз потребу за самоостварењем, морамо истаћи да је њихов допринос у сфери културе драгоцен”
Емилија Ћоћић Билић.