Љубица Сокић

У Београду је 08. јануара 2009. г. преминула велика српска и југословенска сликарка Љубица-Цуца Сокић. С обзиром да је била један од твораца идеје Куће легата, овој установи и граду Београду оставила је свој легат који се састоји од 27 репрезентативних дела насталих између 1965-1985.

Сликарство Љубице Цуце Сокић је у ранијем периоду интимистичко а касније се развијало ка умереној апстракцији, иако се оно заправо опире сврставању у норме које нуде термини. Цртање је учила код Зоре Петровић, а сликању су је учили Бета Вукановић, Љуба Ивановић, Иван Радовић.

Мотиви су остали у домену мртве природе, пејзажа, ређе фигуралне композиције. Трагање је било окренуто успостављању равнотеже између појавног и ликовног уз помоћ анализе пуне концентрације са сензибилитетом тактилног и суптилног. Она је успоставила блискост са предметима или простором који ју је окруживао. Поседовала је дар продирања у суштину предмета. Њу није занимао украс већ само биће, идеја која се налази иза предмета, фигуре, портрета, пејзажа, композиције. Као да је тежила да прескочи границу пролазног.

Колорит никад пренаглашен, а врло често и пригушен оставља утисак искрености и једноставности пуне поштовања. И зато њене слике јесу чудновато ванвременске али и топле, блиске. Њен се израз временом прочишћавао и окретао се геометризацији форме.

Боравак у Паризу тридесетих година 20. века је оставио знатан траг И помогао јој у стварању сопственог израза. Волела је Сезана (Цéзанне), интимисте Бонара и Вијара, Шардена, Брака, Пикаса, Матиса, Сера (Боннард, Вуиллард, Цхардин, Браqуе, Пицассо, Матиссе, Сеурат). Говорила је: « У Паризу је свака флека, некако, на свом месту ». Поред сликања у уљу, радила је и темперу, гваш, пастел, акварел, црта – оловком, пером, сепијом. Такође је експериментисала и са графиком и бавила се илустрацијом.

Њено дело је свакако обележилио српску и југословенску уметност 20. века и представља једну од најзначајнијих уметница на овом простору.

Излагала је на многобројним групним и самосталним изложбама у земљи и иностранству.

Од најзначајнијих самосталних изложба се истичу:

1939 – Београд, Уметнички павиљон Цвијета Зузорић, Изложба слика, 12-22 фебруар

1952 – Париз, Галерие Yугославе, Љубица Сокић ет Душан Ристић, Пеинтурес а ла Детремпе ет Дессинс, мај

1973 – Сомбор, Салон Ликовне јесени, мај

1989 – Београд, Галерија Графички колектив, Илустрације, 3-22 април

1995 – Београд, Галерија Српске академије наука и уметности, Ретроспективна изложба, 26. Април – 15.јуни

1997 – Београд, Галерија Хаос, Ретроспективна изложба цртежа¸мај

Добила је велики број награда:

1949 – Београд, Савезна награда за сликарство ФНРЈ

1959 – Београд, Награда за илустрацију Младо поколење

1960 – Београд, Награда за сликарство на И Октобарском салону

1962 – Београд, Плакета Златно перо Београда за најбољу илустрацију у боји 1966 – Београд, Златна палета УЛУС-а, Београд, Награда Невен за илустрацију

1968 – Ечка, Откупна награда за сликарство УК Ечка

1969 – Загреб, Откупна награда ЈАЗУ на ИИ изложби југославенског цртежа

1972 – Београд, Седмојулска награда СР Србије

1975 – Сарајево, Награда за сликарство на ВИ изложби Савеза удружења ликовних уметника Југославије

1978 – Београд, Октобарска награда града Београда

1986 – Београд, Награда УЛУС-а на Јесењој изложби

1989 – Горњи Милановац, Грандприx на И бијеналу југословенске минијатурне уметности

1993 – Београд, Вукова награда

1995 – Херцег Нови, Награда Зимског салона

1996 – Београд, Политикина награда из Фонда Владислава Рибникара (за ретроспективну изложбу у Галерији САНУ 1995.)

2003 – Београд, Велико одликовање Медаља Бели анђео, за изузетне дугогодишње заслуге и остварења на пољу ликовне уметности

Enterijer, 1965, ulje na platnu, 54x65 cm

Uprošćene forme I, 1969, ulje na platnu, 50x46cm

Kompozicija sa tri plave, 1971, ulje na platnu, 65x63cm

Devojka iz profila, 1973, ulje na platnu, 65x63cm

Portret devojke na plavo-zelenom divanu, 1985, ulje na platnu, 35x27cm