Легат Петра Лубарде

Иличићева 1, 11040 Београд

Радно време:

  • Уторак - Недеља: 10:00 - 17:00
  • Понедељак: затворено за посетиоце

Галерија Куће легата

Кнеза Михаила 46, 11000 Београд

Радно време:

  • Уторак - Недеља: 12:00 - 20:00
  • Понедељак: затворено за посетиоце

Галерија Петра Добровића

Краља Петра 36, IV спрат, 11000 Београд

Радно време:

  • Уторак - Субота: 11:00 - 18:00
  • Понедељак: затворено за посетиоце

Зграда

Зграда

Зграда Куће легата се налази у центру Београда, у улици Кнез Михаиловој број 46. Познати београдски трговац Вељко Савић* је ту, на свом плацу, 1869. године изградио једну од првих модерних градских кућа на спрат.

Његов син, дипломата, Лазар Савић** је зграду оставио тестаментом „Краљевској српској академији наука“ за развој српске науке и културе 1921. године.

Грађанска кућа у Кнез Михаиловој број 46 је, заједно са зградама број 48 и 50, ретко сачуван јединствени спојени блок зграда, карактеристичан за архитектуру и урбанизам Београда седамдесетих година XИX века.

Саграђене истовремено, 1869-1870. године, ове куће стамбено-пословне намене спадају међу прве подигнуте зграде у новопројектованој улици по Регулационом плану Емилијана Јосимовића из 1867. године.

Оне су део значајног трговачког центра Кнез Михаилове улице и најизразитији документи из времена његовог настајања после плански спроведене Старе Вароши. Куће су јединствене по архитектонском садржају, намени и стилској обради. Обликоване су еклектички, у тада савременом духу историјских стилова, претежно са елементима романтизма и неоренесансе.

У развоју београдске архитектуре означавају напуштање бондручне конструкције и балканске традиције и прихватање савремених европских грађевинских конструкција и архитектонских стилова, као одраз социјалних и културних промена. Њихове фасаде рађене су у маниру историцизма, са комбинованим елементима неоренесансе и романтизма.

Доградња и већа адаптација објекта извршена је 1911. године.Грађанска кућа у Кнез Михаиловој број 46 је проглашена за споменик културе 1966. године.

Академик сликар Недељко Гвозденовић*** пренео је 1980. године у власништво граду Београду своју имовину и 569 својих уметничких дела. Изменама и допунама Уговора о поклону 1981. године одређено је да меморијални простор за поклон поклонодавца буде смештен у Кнез Михаиловој улици број 46, у Галерији легата, у којој ће стално бити изложен један део његових слика, с тим да се поставка мења.

Сама зграда после ИИ светског рата је постала друштвена имовина. Њен власник је постала Република Србија, а корисник општина Стари град.

Град је 1983. године закључио Уговор са Музејом града Београда којим му је поверио Галерију Гвозденовић на чување, старање и излагање.

Тренутно је у току процедура да се права коришћења зграде пребаце на Кућу легата, и да се тиме оствари жеља Недељка Гвозденовића да Београд добије Галерију легата. Овим ће се остварити иницијатива Градске управе београдски легати напокон добију специјализовану централну институцију – Кућу која ће њима управљати.

Легенда (објашњење)

*Легат – (лат. legatum – завештање, оставштина) је део или целокупна оставштина дата у наслеђе неком лицу или институцији, који инае, по закону, не би имали право на то наслеђе. Културна добра, у зависности од физичких, уметничких, културних и историјских својстава могу бити покретна и непокретна.

**Покретна културна добра – Под покретним легатима се подразумевају уметничко-историјска дела, архивска града, филмска града и стара и ретка књига. Дакле, појединачни предмети, група предмета и/или збирка која поседује уметницку, научну, културну, историјску и неку другу вредност на локалном, националном или универзалном нивоу.Уметничко дело и историјски предмет, тј. уметничко-историјско дело је предмет или група предмета која имају посебан значај за упознавање историјског, културног, научног и техничког развитка, без обзира на то када и где су настали и да ли се налазе у установама заштите или изван њих, као и документациони материјал уз те предмете. Архивску грађу чине изворни и репродуковани писани, цртани, компјутеризовани, штампани, фотографисани, филмовани или на други начин забележени документарни материјали од посебног значаја за науку или културу, без обзира на то кад и где је настао и да ли се налази у установама заштите или ван њих.

***Непокретна културна добра -Под непокретним легатима се подразумевају споменици културе, просторно културно-историјске целине, археолошка налазишта и знаменита места која су од посебног уметничког, културног, научног или историјског значаја на локалном, националном или унивезалном нивоу.