Delo Olge Jančić je na granici skrivanja i otvaranja, materijalnog i eteričnog. Kao posebna tematika izdvaja se odnos prema telu, materinstvu, ljubavi, plodnosti i erotici.

OLGA JANČIĆ

 

11344

Olga Jančić pripada grupi umetnika koji su nakon II svetskog rata svojim  avangardnim idejama   kreirali impuls modernih strujanja  u okviru  srpske i jugoslovenske umetnosti. Sa nekolicinom skulptora sa prostora Jugoslavije, ona će proširiti opseg umetničkog delovanja van svoje sredine i izboriti se za mesto unutar tokova zrele modernističke evropske skulptoralne prakse.
Njeno plodno stvaralaštvo je trajalo više od pet  decenija i razvijalo se po karakteristikama od akademskog realizma sa ekspresivnim impulsima i umerenom stilizacijom forme, okrećući se figuraciji inspirisanom arhaičnim oblicima, potom figuralno-asocijativno-apstraktnom obliku, vodeći na posletku do apstraktnog vitalističkog koncepcta forme. Dela su izvedena u tradicionalnim materijalima; kamenu, mermeru, oniksu, bronzi, aluminijumu, gispu i drvetu, i pored izvrsnosti tehničke izrade, su organska po svojoj dominantnoj ovalnoj formi, a duboko vitalistička po ideji koju želi utkati. Teme koje su je privlačile predstavljaju životne i životvorne principe, i imaju za cilj da transponuju  emotivna stanja, asocijacije i ideje u oblik,  često izbegavajući  elemente naracije, već ističući nepromenjivost i večnost životnih sila u egzistenciji čoveka i prirode. Olga Jančić je zaokupljena ljudskim fenomenima, stanjima, iskušenjima i kapacitetima duše, prirodnim ciklusima i fizičkim silama. 


Rana figurativna faza biva već krajem pedesetih zamenjena figurativnom apstrakcijom koja je crpela svoje podsticaje od velikih majstora (Henri Mura, Brankušija, Hans Arpa), da bi ubrzo našla svoj lični jezik u predstavljanju arhetipskih oblika u vidu simbola-znaka. Razvoj sopstvenog rukopisa i likovnog jezika nastajao je mahom između 1956-1965. U godinama koje su sledile, njen likovni koncept i skulptoralni izraz se i dalje razvijao u vidu novih ciklusa, plastičnih rešenja, ali nikada ne odstupajući od utvrđenih stavova. U poznoj fazi je istraživala mogućnosti ekspanzije oblika i organskog rasta masa, izlaženjem iz središta kompozicije, i sučeljavanjem polariteta u harmonična plastična rešenja.
Među najznačajnije cikluse spadaju: Bremenite forme, Udvojeni oblici, Blizanci, Trinomi, Plodovi i raspukline, Plastične površine, Reljefi...

Osvojene nagrade (Pariz, 1959  – I međunarodno bijenale mladih; Aleksandrija, 1961 – IV Mediteransko bijenale, izlaganje na XXXI Venecijanskom Bijenalu 1962, i prisutnost u značajnim pregledima skulpture 20. veka (Michele Seuphor, Herbert Reed, Michel Ragon...) govore  o njenom neospornom značaju i uticaju na modernu skulptoralnu misao.

.........

Legat Olge Jančić broji ukupno 83 dela, i sastoji se od skulptura i  reljefa. U pitanju su pažljivo odabrana nastala između 1945. i 1992. godine, koja najbolje ilustruju  njen stvaralački razvoj koji je trajao više od pet decenija. Dela su izvedena u kamenu, mermeru, oniksu, bronzi, aluminijumu, gipsu i drvetu. Legat Olge Jančić  je poveren na staranje Kući legata  Ugovorom koji je sklopljen između Gradske uprave grada Beograda i Kuće legata 23.03.2017. godine. (Republika Srbija, Gradska uprava grada Beograda, G-Br.6-1940).

 

 

 

.....