LJUBICA CUCA SOKIĆ

U Beogradu je 08. januara 2009. g. preminula velika srpska i jugoslovenska slikarka Ljubica-Cuca Sokić. S obzirom da je bila jedan od tvoraca ideje Kuće legata, ovoj ustanovi i gradu Beogradu ostavila je svoj legat koji se sastoji od 27 reprezentativnih dela nastalih između 1965-1985.

Slikarstvo Ljubice Cuce Sokić je u ranijem periodu intimističko a kasnije se razvijalo ka umerenoj apstrakciji, iako se ono zapravo opire svrstavanju u norme koje nude termini. Crtanje je učila kod Zore Petrović, a slikanju su je učili Beta Vukanović, Ljuba Ivanović, Ivan Radović.

Motivi su ostali u domenu mrtve prirode, pejzaža, ređe figuralne kompozicije. Traganje je bilo okrenuto uspostavljanju ravnoteže između pojavnog i likovnog uz pomoć analize pune koncentracije sa senzibilitetom taktilnog i suptilnog. Ona je uspostavila bliskost sa predmetima ili prostorom koji ju je okruživao. Posedovala je dar prodiranja u suštinu predmeta. Nju nije zanimao ukras već samo biće, ideja koja se nalazi iza predmeta, figure, portreta, pejzaža, kompozicije. Kao da je težila da preskoči granicu prolaznog.

Kolorit nikad prenaglašen, a vrlo često i prigušen ostavlja utisak iskrenosti i jednostavnosti pune poštovanja. I zato njene slike jesu čudnovato vanvremenske ali i tople, bliske. Njen se izraz vremenom pročišćavao i okretao se geometrizaciji forme.

Boravak u Parizu tridesetih godina 20. veka je ostavio znatan trag I pomogao joj u stvaranju sopstvenog izraza. Volela je Sezana (Cézanne), intimiste Bonara i Vijara, Šardena, Braka, Pikasa, Matisa, Sera (Bonnard, Vuillard, Chardin, Braque, Picasso, Matisse, Seurat). Govorila je: « U Parizu je svaka fleka, nekako, na svom mestu ». Pored slikanja u ulju, radila je i temperu, gvaš, pastel, akvarel, crta – olovkom, perom, sepijom. Takođe je eksperimentisala i sa grafikom i bavila se ilustracijom.

Njeno delo je svakako obeležilio srpsku i jugoslovensku umetnost 20. veka i predstavlja jednu od najznačajnijih umetnica na ovom prostoru.

Izlagala je na mnogobrojnim grupnim i samostalnim izložbama u zemlji i inostranstvu.

Od najznačajnijih samostalnih izložba se ističu:

1939 - Beograd, Umetnički paviljon Cvijeta Zuzorić, Izložba slika, 12-22 februar

1952 - Pariz, Galerie Yugoslave, Ljubica Sokić et Dušan Ristić, Peintures a la Detrempe et Dessins, maj

1973 - Sombor, Salon Likovne jeseni, maj

1989 - Beograd, Galerija Grafički kolektiv, Ilustracije, 3-22 april

1995 - Beograd, Galerija Srpske akademije nauka i umetnosti, Retrospektivna izložba, 26. April – 15.juni

1997 - Beograd, Galerija Haos, Retrospektivna izložba crteža¸maj